PUTIN MASNO SLAGAO TRAMPA?! CIA došla do neverovatne stvari: Ruski predsednik za praznike napravio TOTALNI HAOS!

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) procenila je da Ukrajina nije pokušala da izvede napad dronovima na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina, čime je ozbiljno dovedena u pitanje tvrdnja Moskve koju je Putin prethodno izneo američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom telefonskog razgovora.

Direktor CIA Džon Retklif obavestio je Trampa o toj proceni u sredu, potvrdili su američki zvaničnici. Ruske vlasti su, međutim, javno tvrdile da je Ukrajina pokušala da pogodi Putinovu rezidenciju, što je Tramp potom preneo novinarima, navodeći da mu je tu informaciju lično saopštio ruski predsednik.

Kako piše CNN, američki obaveštajni izvori navode da dostupni podaci ne ukazuju na to da je rezidencija u Valdaju bila meta napada, niti da postoje čvrsti dokazi koji bi potkrepili ruske optužbe. Upravo zbog toga, ocenjuje se da je ruska verzija događaja krajnje problematična i potencijalno politički motivisana.

Tramp je u prvim izjavama opisao situaciju kao „veoma zabrinjavajuću“ i priznao da ga je informacija razbesnela, ali je istovremeno ostavio mogućnost da tvrdnja nije tačna. Nakon što je dobio obaveštajni izveštaj CIA, američki predsednik zauzeo je znatno skeptičniji stav, podelivši na društvenoj mreži Trut Sošal tekst iz Njujork Posta u kojem se navodi da se napad najverovatnije nije ni dogodio.

Evropska unija i više evropskih zvaničnika od početka su izražavali sumnju u verodostojnost ruskih navoda, ocenjujući ih kao namernu distrakciju i pokušaj da se poremete mirovni pregovori koje Tramp i njegovi izaslanici vode sa ciljem okončanja rata u Ukrajini.

Moskva je u međuvremenu saopštila da je Ukrajina navodno lansirala čak 91 dron ka Putinovoj rezidenciji u blizini Valdaja. Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, više od polovine tih letelica presretnuto je stotinama kilometara od navodne mete, dok je ostatak oboren iznad Novgorodske oblasti između 3.00 i 8.30 časova po lokalnom vremenu. Uz te tvrdnje objavljena je i karta kretanja dronova, ali bez jasnog objašnjenja na osnovu čega je zaključeno da je cilj bio upravo Valdaj.

Navodni incident dogodio se u trenutku pojačanih diplomatskih aktivnosti Vašingtona. Pojedini evropski zvaničnici smatraju da je reč o pokušaju Moskve da sabotira mirovne inicijative, a da se istovremeno odgovornost ne prebaci na američkog predsednika Donalda Trampa, zaključuje CNN.

POGLEDAJTE I - TERITORIJA VELIČINE HRVATSKE ODLUČUJE BUDUĆNOST EVROPE?! Opasna geopolitička slagalica, AKO PUTINU OVO PADNE ŠAKA..

Nakon nove runde razgovora Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, postalo je još jasnije da je Donbas - istočni region Ukrajine, u srcu pregovora o okončanju najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Predsednik Rusije Vladimir Putin želi čitav Donbas kao ključni uslov za kraj rata, što je za Ukrajinu crvena linija.

Tramp i Zelenski razgovarali su juče na Floridi. Iako su predsednici Amerike i Ukrajine nakon pregovora dve delegacije pohvalili postignut napredak, Tramp je još jednom ponovio da postoje "trnovite" prepreke ka miru.

Jedna od njih je zahtev Vladimira Putina da se Ukrajina odrekne čitavog Donbasa.

Donbas kao kamen spoticanja

Rusija želi da dobije ostatak Donjecka, delove koje ne kontroliše, i zaokruži Donbas, region oko kojeg se “lome koplja” i na frontu i na pregovorima. CNN ga opisuje kao "predmet Putinove želje i srž rata u Ukrajini".

Iako su i američki i ukrajinski predsednik opisali razgovore kao "odlične", Tramp je ponovio da je ključna tačka spora pitanje teritorije.

Obraćajući se novinarima u Mar-a-Lagu, Zelenski je rekao da su postigli dogovor o 90 odsto mirovnog plana od 20 tačaka, dok je Tramp rekao da su bezbednosne garancije za Ukrajinu 95 odsto gotove.

Šta je Donbas?

Donbas je industrijsko srce na istoku Ukrajine, region bogat ugljem i metalima, sa strateški važnim lukama na Azovskom moru. Sastoji se iz dve oblasti - Donjeck i Lugansk - koje Moskva ne kontroliše u potpunosti, već:

Praktično delu Lugansku oblast

Oko 75 odsto Donjecke oblasti

Ukupna površina Donbasa je 53.201 km2. Rusija sada kontroliše oko 88 odsto teritorije Donbasa, odnosno otprilike 46.570 km2.

Poređenja radi, teritorija Hrvatske je 56.594 km2, što znači da Rusija želi da se Ukrajina odrekne svoje teritorije koja je praktično jednaka ovoj balkanskoj zemlji.

Poput Krima, Lugansk i Donjeck spadaju u ukrajinske oblasti u kojima značajno veliki broj ljudi govori ruski kao materinji. Tamo je udeo etničkih Rusa takođe relativno visok. Slična situacija je i u susednim oblastima Zaporožje i Harkov, kao i u Odesi na severozapadnoj obali Crnog mora. Inače, etnički Rusi samo na Krimu čine većinu stanovništva, navodi “Dojče vele”.

Više od decenije region je bio žarište sukoba:

Rat u Donbasu počeo je 2014, nakon što je masovnim protestima svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič

Moskva je nakon toga zauzela Krim, a neredi su se proširili istočnom Ukrajinom. Naoružana grupa podržana Rusijom proglasila je Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku

Proruski separatisti borili su se protiv ukrajinskih snaga u Donbasu u sukobu u kojem je, prema UN, poginulo oko 14.000 ljudi

Zašto je Donbas važan za Rusiju?

Donbas je sve do sredine 19. veka bio jedva naseljen. Onda je zbog nalazišta uglja postao najznačajniji centar ruske industrijalizacije.

- U Ruskom carstvu u to vreme javna je bila potisnuta upotreba ukrajinskog jezika, a ruski, kao jezik obrazovanja, postajao je sve dominantniji. Osim toga, mnogi stanovnici ruskih ruralnih krajeva pohrlili su u novu industrijsku oblast - objasnio je istoričar Gvido Hausman sa Leibnic instituta za istočne i jugoistočne evropske studije (IOS) na Univerzitetu u Regensburgu za "Dojče vele" na početku ruske invazije 2022.

Tokom kratkog perioda nezavisnosti Ukrajine 1918. godine, Donbas joj nije pripadao. To se promenilo kada je SSSR od zemlje napravio Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Tokom sovjetskih vremena, još više Rusa je bilo naseljeno u regionu. Imajući to u vidu, relativno veliki broj ljudi tamo zaista oseća vezu sa Rusijom ili čak sa Sovjetskim Savezom, objašnjava Hausman.

- Ipak, ljudi u Donbasu su uvek govorili ukrajinski, a većina i danas ima jake veze sa Ukrajinom - kaže.

Posle završetka Drugog svetskog rata, za SSSR su sibirski industrijski regioni postali važniji od Donbasa. Za Ukrajinu je sve do 2014. predstavljao najvažniju industrijsku oblast. S izbijanjem sukoba je značaj Donbasa opao, jer su mnogi rudnici - posebno u separatističkim područjima - napušteni ili su u vrlo lošem stanju. Tokom rata su uništena i druga industrijska postrojenja i infrastruktura.

Ekonomska moć tog regiona nije od ključne važnosti za Rusiju, kaže istoričar Hausman, ali verovatno jeste za Ukrajinu i njenu ekonomsku nezavisnost.

- Jedan od ključnih ratnih ciljeva Rusije je da se Ukrajina učini dugoročno zavisnom od Rusije, politički, kulturno, kao i ekonomski - naglašava on.

Zašto je Donbas važan Putinu?

Putin je uoči invazije 2022. priznao samoproglašenu Donjecku i Lugansku “narodnu republiku”. U septembru iste godine pripojio je te dve oblasti, kao i Zaporožje i Herson.

Od početka invazije, Putin je zaštitu stanovnika Donbasa predstavio kao centralno opravdanje za pokretanje "specijalne vojne operacije", kako zove rat u Ukrajini. U televizijskom obraćanju je rekao da su se tamo obratili Moskvi za pomoć i da se stanovnici koji govore ruski suočavaju sa "genocidom" od strane Kijeva.

Putin prikazuje region kao istorijski povezan sa Rusijom i nasleđem Sovjetskog Saveza.

Zašto je Donbas važan Ukrajini?

Zelenski je obećao da Ukrajina nikad neće predati Donbas u zamenu za mir.

U delovima Donjecka koje Ukrajina i dalje drži nalazi se “pojas tvrđava”, glavna odbrambena linija u toj oblasti od 2014. sa nizom utvrđenih gradova poput Slavjanska i Kramatorska. Region je i odbrambena barijera i središte industrije, pa bi njegovom predajom Ukrajina oslabila i vojno i ekonomski.

Ukrajina je upozorila da bi ustupanje Donbasa dalo Rusiji odskočnu dasku za dublje napade u centralnu Ukrajinu, pored toga što bi bilo protivustavno.

CNN piše da bi predaja ostatka Donjecka za Zelenskog bila "političko samoubistvo".

Za evropske saveznike Zelenskog, to bi takođe značilo kršenje ključnog principa - agresija ne može biti nagrađena teritorijom i ukrajinski suverenitet mora biti zaštićen, navodi CNN.

Šta kažu obični Rusi i Ukrajinci

Anketa Međunarodnog instituta sociologije u Kijevu pokazuje da se 75% Ukrajinaca protivi formalnom ustupanju bilo koje zemlje Rusiji.

Prema “Gardijanu”, nezavisne ankete uoči invazije otkrile su da je samo oko četvrtina Rusa podržavala ideju o uključivanju Donjecka i Luganska u Rusiju, ali se od tada narativ promenio i sada većina Rusa prihvata i podržava Putinovu “zaštitu” stanovništva Donbasa i aneksiju teritorija.

Da li će se Putinove ambicije okončati sa Donbasom?

Prema ruskoj ponudi:

Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska

Rusija bi zauzvrat pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Hersona i Zaporožja

Putin je uvek govorio da Rusija želi punu kontrolu nad sva četiri anektirana regiona.

Vojni analitičari sumnjaju da Rusija ima kapaciteta da napreduje mnogo dalje od Donbasa i kažu da bi sukob mogao da se oduži godinama. Ali, neki stručnjaci sumnjaju da je Donbas ono što Moskva zaista želi. Pavel Podvig, ekspert za ruske nuklearne snage, rekao je da je "moguće da je to bila neka vrsta ponude iz Moskve namenjena tome da bude odbijena", s obzirom da bi to to bilo "politički neodrživo za rukovodstvo u Kijevu".

- Kremlj se zapravo ne bavi teritorijom. To nije stvarno ono što Moskva želi od ovog dogovora - rekao je on.

Iako se smatra da Rusija želi da zauzme što više Ukrajine, Podvig je rekao da bi Kremlj nerado prihvatio mirovni sporazum, sem ako on ne bi mogao takođe da spreči dalju integraciju Ukrajine, kao naoružane i nezavisne države, sa Zapadom.

POGLEDAJTE I - SLUČAJNA ISKRA I NASTAJE KATASTOFA! Samo jedna kap i ova mesta će eksplodirati, preti nam ISTINSKI GLOBALNI SUKOB?!

Pet krhkih regiona sveta na ivici je eskalacije sukoba, koji bi mogli da prerastu u šire konfrontacije, upozorava analitičar Robert Foks u analizi za The Evening Standard.

Uz porast sajber, informacijonih i drugih napada, ove zone postaju novi frontovi, a slučajna iskra u bilo kojem od ovih područja, mogla bi da izazove globalnu eskalaciju, preneo je hrvatski Večernji list.

1. Baltik

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će nastaviti borbu za "potpunu pobedu" u Ukrajini, uz pretnje Evropi da je spreman za rat ako mu se suprotstave.

Foks predviđa da će Rusija testirati NATO i EU na više kritičnih tačaka, a posebno u baltičkom region i severnom Atlantiku.

Enklava Kaljinjingrad, potencijalno je mesto incidenata pod "lažnom zastavom", gde bi Rusija mogla da prikaže NATO akcije kao agresiju.

Nedavni incidenti, poput ometanja graničnih patrola na granicama Norveške i Estonije, ukazuju na ovu strategiju.

Ruske podmornice, podržane obaveštajnim brodovima, povećaće obilazke u britanskim vodama i u Baltičkom moru, testirajući NATO-ov sistem ranog upozorenja.

Kremlj bi mogao i da iskoristi nesuglasice između Trampove Amerike i evropskih saveznika, posebno oko spora između SAD-a i Danske o Grenlandu, kako bi destabilizovao region pre nego što NATO dovrši planove za ponovno naoružavanje.

2. Venecuela

Drugo veliko područje opasnosti za Sjedinjene Države je sam američki kontinent. Nije reč samo o pitanju promene režima u Venecueli, na šta je američki predsednik Donald Tramp sada, očigledno, nametnuo veliku važnost.

Svaki američki upad u Venecuelu rizikuje ponavljanje grešaka učinjenih invazijom na Irak 2003. godine.

Kao što je primetio bivši general i državni sekretar SAD Kolin Pauel, ako nešto slomite u ovim akcijama, vi ste odgovorni za problem.

Postojala bi hitna potreba za reformom i vođenjem bezbednosnih snaga i javne uprave ili bismo se suočili s godinama građanskog rata, kao u Iraku,s matra dalje Foks.

3. Bliski istok i Afrika

Treći region, Bliski istok, predstavlja žarište rizika za dalje ratovanje, od Kurdistana na severu, do Arapskog poluostrva, Sudana i Somalije širom subsaharske Afrike.

Gaza je i dalje žarište, kao i Jemen i Sudan.

U Južnom Jemenu i Sudanu, posrednici dve najveće sile Zaliva, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, nalaze se u otvorenom ratu.

Nestabilni režim u Iranu mogao bi da odabere svoj trenutak za napad, direktno na Izrael ili delovanjem preko posrednika iz Sirije do milicije RSF-a u Darfuru i šire.

"U Sudanu nema nikakvog osećaja sigurnosti", kaže Paskal Ferara, koji godinama osmišljava italijansku politiku za taj region, dodajući da tamo postoji ogromna količina oružja.

Borbe na granicama Ruande i Demokratske Republike Kongo imaju strateške implikacije, s obzirom na takmičenje oko minerala, u kojima učestvuju i agenti Kine i plaćenici bivše ruske Vagnerove grupe.

4. Indija i Pakistan

U južnoj i jugoistočnoj Aziji, nekoliko sukoba ima potencijal za rast sukoba. Pakistan i Indija se međusobno posmatraju zbog Kašmira i Avganistana, a Indija se suočava s Kinom preko svoje granice u visokim planinama.

Kambodža i Tajland nisu u potpunosti u miru, što god Donald Tramp da tvrdi, iako je malo verovatno da će se problemi proširiti.

5. Tajvan

Godine 2025. Si Đinping i njegov režim bili su globalni velemajstori umetnosti strateške dvosmislenosti, nadmudrivši Donalda Trampa i Vladimira Putina gde je to bilo važno, ocenjuje se dalje u tekstu.

Sjedeće godine Si bi mogao izračunati da je Donald Tramp previše zauzet Venecuelom, Ukrajinom, Gazom i vlastitim egom da bi reagovao na vreme ako bi Kina pokušala odlučan potez protiv Tajvana otvorenim ili prikrivenim sredstvima.

Pogrešno tempirana i neuspešna ponuda za Tajvan izazvala bi ogromnu reakciju kod svih glavnih regionalnih igrača, uključujući Indiju i Japan, Australiju i Ameriku.

U najgorem slučaju, rizikuje istinski globalni sukob.

Foks upozorava britansku vladu da mora brzo da reaguje na ove pretnje, posebno na porast sajber i informacionih napada koji prate tradicionalne sukobe.

Bez hitnih mera, 2026. mogla bi doneti nepredvidive posledice za globalnu bezbednost.

"Slučajna iskra u bilo kojem od ovih žarišta mogla bi izazvati širu konfrontaciju", zaključuje Foks, pozivajući na jačanje NATO-ovih kapaciteta i multilateralnu saradnju kako bi se sprečila eskalacija, piše Independent.

Bonus video:

(Espreso/NIN/Blic)